У недељу, 4. марта 2007. године са почетком у 12 часова, у манастиру Раковица одржан је парастос проигуману манастира Хиландара, архимандриту Никанору, који се упокојио 4. марта 1990. године у Сиднеју у Аустралији.
Као и сваке године од престављења (смрти) овог мисионара православне вере, његови поштоваоци се окупљају на већ традиционалном сабору у спомен на калуђера којег многи сматрају "неугаслим хиландарским кандилом".
Света литургија у манастиру Раковица је почела у 8 часова.
О старцу Никанору, рођеном почетком 20. века у Дивцима код Ваљева - где је, долазећи повремено из Хиландара, подигао и цркву - хиландарци причају да је био неуморан путник и мисионар и да га на том путу нису зауставиле ни године, а живео је готово девет деценија. И умро је на једном од путовања, на које је кренуо сазнавши да у Аустралији међу тамошњим Србима има неких подела које штете Цркви.
Пут Сиднеја кренуо је из Хиландара 22. јануара "да мири завађену браћу", иако му је тада било 88 година. У манастиру Светог Саве у Илајну поред Сиднеја остало је записано да је поновио оно што је говорио често, жалостећи се због честих српских подела широм света. Један је Бог, једна Србија, један пут - светосавски и једна црква - православна, речи су старца Никанора. То је најважније, све друго је споредно, говорио је.
За калуђера који је у манастиру, на Светој Гори и у Хиландару, провео готово седам деценија, свакако ни да пред путовање у Аустралију није била тајна да су му дани одбројани. Свакако због тога, уверена су његова хиландарска сабраћа, међу својим стварима оставио је и писани аманет где да му буде "вечна кућа". Написао је: "Умрем ли у отачаству, у Србији, сахраните ме око Ниша, на хиландарском метоху. Буде ли ме Господ позвао да будем на путу у Америци, волео бих да будем сахрањен близу владике Николаја Велимировића. Догоди ли се то у Аустралији - остаћу заувек крај манастира Светог Саве".
Старац Никанор почива у манастиру Светог Саве у Илајну, а оних који га се редовно молитвено сећају има свуда где је за живота стизао, остављајући за собом трагове за памћење и приче које се препричавају.
Као и сваке године од престављења (смрти) овог мисионара православне вере, његови поштоваоци се окупљају на већ традиционалном сабору у спомен на калуђера којег многи сматрају "неугаслим хиландарским кандилом".
Света литургија у манастиру Раковица је почела у 8 часова.
О старцу Никанору, рођеном почетком 20. века у Дивцима код Ваљева - где је, долазећи повремено из Хиландара, подигао и цркву - хиландарци причају да је био неуморан путник и мисионар и да га на том путу нису зауставиле ни године, а живео је готово девет деценија. И умро је на једном од путовања, на које је кренуо сазнавши да у Аустралији међу тамошњим Србима има неких подела које штете Цркви.
Пут Сиднеја кренуо је из Хиландара 22. јануара "да мири завађену браћу", иако му је тада било 88 година. У манастиру Светог Саве у Илајну поред Сиднеја остало је записано да је поновио оно што је говорио често, жалостећи се због честих српских подела широм света. Један је Бог, једна Србија, један пут - светосавски и једна црква - православна, речи су старца Никанора. То је најважније, све друго је споредно, говорио је.
За калуђера који је у манастиру, на Светој Гори и у Хиландару, провео готово седам деценија, свакако ни да пред путовање у Аустралију није била тајна да су му дани одбројани. Свакако због тога, уверена су његова хиландарска сабраћа, међу својим стварима оставио је и писани аманет где да му буде "вечна кућа". Написао је: "Умрем ли у отачаству, у Србији, сахраните ме око Ниша, на хиландарском метоху. Буде ли ме Господ позвао да будем на путу у Америци, волео бих да будем сахрањен близу владике Николаја Велимировића. Догоди ли се то у Аустралији - остаћу заувек крај манастира Светог Саве".
Старац Никанор почива у манастиру Светог Саве у Илајну, а оних који га се редовно молитвено сећају има свуда где је за живота стизао, остављајући за собом трагове за памћење и приче које се препричавају.
